Divljač u našem lovištu   

                                        divlja svinja     srna       zec       fazan        jarebica       

                        prepelica   grlica    golub grivnaš    sojka    divlja patka   divlja guska

                                     vuk      lisica     divlja mačka     jazavac   kuna belica

 


 

Divlja svinja-Sus scrofa

razred: Sisari ( Mammalia ), red: Papkari ( Artiodactyla ), porodica: Svinje ( Suidae )

 

 

Divlja svinja je masivna i teška životinja (u našim krajevima dostiže težinu i do 200 kg), koju karakteriše kratak vrat, snažna muskulatura, velika klinasta glava koja završava izduženom njuškom koničnog oblika što završava rilom kojim rije teren u potrazi za hranom.Divlja svinja je jedini predstavnik svoje porodice koja živi u našim šumama i predak je domaće svinje. Za određivanje starosne dobi najpodesniji je metod pregleda zubala i upoređivanje sa tablicama.Divlja svinja je pretežno noćna životinja sa jakim nomadskim nagonom koji joj omogućava da ima na raspoalganju veliki teren, te nema probleme koji proističu iz prekobrojnosti, kao što su pomanjkanje hrane i sl.

Posećuje šume sa visokim stablom (smrče, jelove, hrastove, bukove i dr.) koje su bogate podšumskim rastinjem, obrađene površine i livade koje rije ali u pravilu uvijek ispod 1000 m n/m. U svojim staništima obavezno mora imati mesta sa vodom, tzv. kaljužišta gdje se valjanjem u blatu hladi tokom leta i rešava nametnika te odakle pije vodu.

Divlje svinje se pare između novembra i januara, u pravilu samo jednom godišnje. Ženke postaju polno zrele u dobu između osam i dvadeset meseci, dok mužjaci iako polno zreli, ne pare se pre navršenih 18 meseci starosti. Krmače nose oko 4 meseca te u proleće koti 3-10 mladih.

 


 

Srna-Capreolus capreolus

razred: Sisari ( Mammalia ), red: Papkari ( Artiodactyla ), porodica: Jeleni ( Cervidae )

 

Odrasli primerci dostižu težinu i do 30 kg. Krzno se prilagođava vremenskim prilikama te varira od letnje boje žućkasto-crvene dok zimi krzno srneće divljači dobija sivo-smeđu boju. Na zadnjici srneća divljač ima belu fleku, tzv. ogledalo. Tek rođena lanad imaju na krznu pege koja ih još više kamufliraju u prirodi. Mužjak ima rogove koji su sačinjeni od koštane materije a koje odbacuje u jesen ,nakon čega počinju rasti novi. U proleće srndać češe svoje novonarasle rogove koji su u to vreme pokriveni kožicom sa dlakama-bastom, istovremeno označavajući svoj teren. U toku zime, srneća divljač se skuplja u stada a u martu se stada razdvajaju. Kao preživari, srneća divljač je apsolutni vegeterijanac. Hrana se sastoji iz trave, listova, šumskih izdanaka, plodova livada i šume. Čula mirisa i sluha su izvanredna, dok je čulo vida slabije. Srne su daltonisti i ne registruju treću dimenziju prostora dok odlično reaguju na pokret.

U toku perioda parenja koji je u julu do početka augusta, mogu se čuti tipični zvukovi srndaća u potrazi za ženkom. Oplođena srna nosi plod 9 i po meseci od čega je plod u stanju mirovanja 4 i po meseca. Srna rađa (teli) najčešće dva, ređe jedno ili troje lanadi u maju/junu. Tek rođena lanad imaju težinu oko 1 kg a srna ih posećuje samo zbog dojenja, kako ne bi privukla grabljivce svojim tragom do skloništa. Srneća divljač može dostići starost do 15 godina. U tom periodu, zubalo je toliko istrošeno da se srne ne mogu prehranjivati.

 


 

Poljski zec-Lepus europaeus

razred: Sisari ( Mammalia ), red: Glodari ( Rodentia ), porodica: Zečevi ( Leporidae )

 

Za zeca su tipične duge uši sa crnim špicastim vrhovima. Velike oči su postavljene stranično, tako da zec može gledati iza sebe bez okretaja glave. Krzno zeca je izuzetno dobro prilagođeno okolini, boje zemlje sa tamnijim i svetlijim prugama, te je po tim karakteristikama majstor kamuflaže. Po trbuhu boja krzna prelazi u belu. spoljašnjošću mužjak i ženka zeca se ne razlikuju. Može dostići težinu 4-6 kg. 

Zec se hrani isključivo hranom biljnog porekla i to travama, žitaricama, plodovima polja i šume, pupoljcima, mladicama, mladom korom, pri čemu se u slepom crevu zeca stvara visokovitaminska kaša  koju zec prvo odbacuje a zatim ponovo uzima čime zadovoljava svoje potrebe za vitaminom B1. Čulo vida je posebno dobro prilagođeno sa odličnom reakcijom na pokret. Dobro su razvijena i čula njuha i sluha.  Zečevi se inače retko viđaju preko dana. Izuzetak je vreme parenja, vreme trke u kasnu zimu i proleće.

Zec polno sazreva već sa sedam meseci. Pari se od decembra do augusta. Zečica se pari i koti 3-4 puta godišnje 1-3 mladih, koji se rađaju pokriveni dlakom i odmah vide. Period nošenja iznosi 42-43 dana. Zečica doji mlade jednom dnevno ukupno trideset dana. Zečica najčešće ne boravi zajedno sa mladim, kako ne bi privukla pnju predatora, ali je uvek u blizini. Posebna zanimljivost je svakako činjenica da zečica može nakon 38-og dana nošenja ponovno biti oplođena.

 


 

Fazan-Phasanius colhicus

razred: Ptice ( Aves ), red: koke ( Galliformes  ), porodica: Poljske koke ( Phasianidae )

 

 

Fazan spada u vrstu poljskih koka kojim osim njega pripadaju još i poljska jarebica, jarebica kamenjarka i prepelica. Za razliku od neuglednih ženki, mužjaci su pokriveni šarenim, blještavim perjem kog mitare tokom augusta i septembra. Staništa fazana su polja ispresecana šumarcima, grmljem i živicama, rubovi, šuma, livade, doline uz obale reka. Odgovaraju im suva i propusna zemljišta. Za vreme gneždenja drži se brežuljkastih predela do 350 m n/m. Parenje počinje sredinom marta a završava u aprilu. Jedan mužjak može oploditi između 4-10 ženki, iako je idealan odnos 1-4/6 u korist ženki. Ženke polažu jaja u udubljenjima na tlu. Sredinom aprila do početka maja snese 10-18 najčešće 12-14 žućkastosivih do zelenkastih jaja. Nese ujutro redovno svaki dan. Kad snese zadnje jaje na njima leži 24 dana, uz napuštanje gnezda ujutro u potrazi za hranom i vodom. Kad se mladi fazani ispile ženka ih vodi i čeprtka im hranu koja isprva sastoji od insekata, crva i mravljih jaja da bi nakon 10-tak dana prešli na biljnu hranu. Uz ženku ostaju do osam nedelja. Tek nakon desete nedelje mladi fazani razviju letno perje. Iako su tada samostalni u traženju hrane, još se izvesno vreme zadržavaju u blizini ženke. Nakon 16 nedelja mladi počinju živeti u manjim grupama, obično različitih polova.Polnu zrelost dostižu nakon nepune godine života a mogu doživeti starost od 7 godina iako se takvi primerci retko susreću.Fazani se hrane hranom biljnog porekla kao što su vrhovi ozimih žitarica, detelina, pupovi, bobice, semenkama i plodovima drveća i grmlja, zrnima mahunarki, semenkama žitarica i kukuruza, kao i životinjskom hranom insektima, crvima, malim žabama, puževima, gušterima, mladim poljskim miševima i drugim sitnim kičmenjacima. Uz hranu uzimaju i sitne kamenčiće koji u stomaku služe za mlevenje hrane. Redovno piju vodu

 


 

Poljska jarebica-Perdix perdix L.

razred: Ptice ( Aves ), red: Koke (Galliformes ), porodica: Poljske koke ( Phasianidae )

 

 

Poljska jarebica je tipična stepska ptica koja voli umerenu klimu i topla peščana tla obrasla nizinskim rastinjem. 

U našoj zemlji naseljava ravničarske predele, ali se može pronaći i planinskim zaravnima čak i na većim visinama. Dugačka je do 35 cm sa rasponom krila do 50 cm. Težine je oko 400 grama. Boja je kamuflažna i teško se razlikuju polovi. 

Kratkoprugaški su letači koji dosta vremena provode na zemlji. Osnovna boja je rđastosiva sa nijansama. Na vratu i prsima preovladava siva sa čestom crvenkastom potkovom na prsima. Hrani se kako biljnom tako i hranom životinjskog porekla: bube, crve, skakavce, seme korova, prosa, zobi, pšenice, zobi i ječma. Rado uzima i sočnu travu, pupove i povrtlarske kulture radi namirenja organizma vodom.

Poljske jarebice su monogama vrsta (žive u parovima) koji se obrazuju u februaru i martu samoizborom.Pare se ubrzo zatim, a nakon tog ženka formira gnezdo na sklonitom delu tla u koje snese i do 18 jaja. Na jajima leži 24 dana pri čemu mužjak drži stražu. Mladi su odmah po rođenju živahni i prate majku, kao i mužjaka koji je svo vreme u blizini. Mladima je u prvim nedeljama života potrebna veća količina hrane životinjskog porekla, te im se ishrana sastoji uglavnom od insekata.

 


 

Prepelica - Coturnix coturnix

razred: Ptice ( Aves ); Red: ( Galliformes ) ; Porodica: ( Phasianidae )

 

Prepelica je naša najmanja koka. Kao i druge koke, i prepelica je svaštojed. Vrsta je polumraka što znači da se hrani u zoru i u sumrak. Pari se u junu. Ženka pravi gnezdo na zemlji u kome snese 8-16 jaja iz kojih se nakon 20 dana izlegu pilići. U septembru mesecu prepelice nas napuštaju. Prepelica je naša jedina koka selica. Upućuje se na dalek put preko Sredozemnog mora u severnu Afriku, gde provodi zimu, da bi se u naše krajeve vratila narednog proleća.

 


 

Divlja grlica - Streptopelia Turtur

razred. Ptice ( Aves ); Red: Golupčarka ( Columbiformes ); Porodica: Golubova ( Columbidae )

 

Divlja grlica živi na Sredozemlju u južnoj i srednjoj Evropi, a u Aziji je jako retka. Vrlo je plašljiva ptica, a rado boravi pokraj vode. Selica je, seli se u septembru, a zimu provodi u Africi, južno od Sahare. Dugačka je od 26 – 30 cm, raspon krilaje 50 cm. Boje je sivkasto smeđe. Sa strane na vratu ima pet crnih pruga omeđenih srebrnasto belim crtama. Mladi te pruge nemaju. Guša i dio grudi su joj crveni, a ostali delovi donjeg dela trupa su plavkasto smeđi. Rep je taman sa širokom belom rubnom prugom koja se vidi kada je rep raširen. Kljun je crne boje, a noge crvene. Glas joj je veoma ugodan.  Gezde se u malenim šumama i otvorenim šumovitim krajevima na visokom drveću. Ponekad gnezda sagrade i u niskom grmlju ali tada su jako sakrivena. Ženka snese dva bela jaja na kojima naizmjenično sede oba roditelja, kao kod gugutke. Mladi se izlegu nakon 17 dana. Sedeće tri nedelje mladi toliko ojačaju da su spremni napustiti gnezdo. Hrane se semenkama i drugim delovima biljki. Hranu traže po poljima i zelenim površinama, a ako je reč ovećem jatu tada mogu napraviti štete.

 


 

Golub grivnaš-Columba palumbus L.

razred: Ptice ( Avers  ), red: Golubovi ( Columbiformes  ), porodica: Golubovi ( Columbidae )

 

Golub grivnjaš je naš najveći golub. U našim krajevima živi od proleća do jeseni a zatim seli u toplije krajeve. Boje je sivosmeđe sa zelenim prelivom na vratu i dve karakteristične bele poprečne pruge sa obe strane vrata. Kao i svi golubovi i ovaj ima ravan kljun, mekan na kraju. 

Hrane se semenjem, jagodičastim plodovima, insektima, crvima i sl. Mlade hrane "kljun na kljun" (polusvarenom hranom). Izuzetno su dobri letači. Na visokom drveću pravi neugledna gnezda.

 


 

Sojka - Garrulus glandarius

razred: Ptice ( Aves ), red: Ptice pevačice ( Passeriformes ), porodica: Vrane ( Corvidae )

 

 

Sojke su članovi porodice vrana i imaju nadimak "šarene vrane". sojka je široko rasprostranjena u celoj Evropi i Aziji. To je uglavnom umerena vrsta koja živi u šumskim područjima i u blizini ljudskih naselja.Evroazijske sojke vole guste krošnje, sa puno drveća, žbunja i rastinja. Veliki deo njihove ishrane su žirovi, tako da su hrastovi važne odlike njihovih staništa. Listopadne šume hrasta su korisnije za traganje za hranom, ali četinarske šume pružaju najbolja mesta za gnezda. Sojke vrše lov na mrave kada su mravi odgovarajućih vrsta na raspolaganju. One se kupaju u vodi nekoliko puta dnevno.Pored žira, sojka jede voće, žitarice i orahe. One takođe uzimaju beskičmenjake, uključujući i crve, puževe i insekte.

Sojke su monogamne i pare se jednom godišnje u proleće. Ženka polaže do šest jaja u aprilu ili maju.Oba roditelja učestvuju u izgradnji gnezda. Njihova gnezda su kupasto oblikovana i izgrađena u žbunju i drveću. Obično samo jedno leglo je podignuto po sezoni, sa 4 do 5 jaja.

 


 

Divlja patka - Anas platyrhynchos

razred: Ptice ( Aves ), red: Patkarice ( Anseriformes ), porodica: Patke ( Anatidae )

 

 

Divlja patka je naša najveća i najčešća patka plivačica. Životni prostor divljih patki je raznolik, od jezera, bara, reka i potoka a zimi i na obali mora. Voli žile i korenje drveća na obalama u kojim provodi dosta vremena.Dok su patke neugledne, braon boje, mužjaci su pravi lepotani sjajno zelene glave, belim okovratnikom i izrazito žutim kljunom. Rep patka je belkaste boje, srednja pera repa su crne boje. Patak mitari perje krajem maja, pri čemu gubi toliko perja da je u junu/julu nesposoban za letenje. U tom periodu se po spoljnom izgledu jedva razlikuje od ženke. Ženke mitare tek kad su mladi sposobni za let.Patke se okupljaju u parove u jesen, da bi samo parenje bilo izvršeno u proleće. Patka leže jaja krajem marta u gnezda koje bira zajednički sa svojim mužjakom.Dok patka leže jaja, mužjak se zadržava blizu gnezda ali nakon rađanja mladih, par se razilazi te se samo ženka brine o mladim pačićima. Patka nese 6-10 jaja svetle boje.

Na izleženim jajima patka leži mjesec dana, te ubrzo nakon rađanja zajednički napuštaju gnezdo. Već nakon sedam nedelja mladi su sposobni za letenje. Smrtnost mladih je dosta velika. Patke u prirodi dostižu starost 2-3 godine.

 


 

Divlja guska lisasta - Anser albifrons

razred: Ptice ( Aves ), red: Patkarice ( Anseriformes ), porodica: Patke ( Anatidae )

 

 

Divlja guska je pernata lovna divljač.Guska je dugačka od 80 - 90 centimetara. Rep joj je veoma kratak i prema vrhu šiljat i bele je boje. Raspon krila joj je od 150 – 160 centimetara. Težina joj se krece od 4 do 5 kilograma. Kod njih je posebno izraženo to da su ženke krupnije i teže od mužjaka. Vrat divlje guske je relativno debeo, dugačak i uspravan. Kljun je na korenu bledo mesnatocrven, na vrhu voštanožut. Glava joj je krupna i ima narandžast kljun.Noge su svetlo crvene, i pticu je lako indentifikovati u letu, po "bledilu" koje vodi do ivice krila.

Divlja guska živi u velikim jatima do nekoliko stotina jedinki, koji se formiraju sa dolaskom jeseni i žive sve do proleca, gde formiraju parove. Pretežno živi u močvarnim predelima obraslim visokom travom. Divlje guske se hrane raznim semenkama, mladom travom, raznim bezkičmenjacima, ribom.

Divlje guske počinju sa parenjem početkom proleća. Guska se gnezdi u visokoj travi, šipražju blizu vode, zemlji u udubljenju ženka pravi gnezdo od trave i svog perja, gde od marta do aprila jednom godisnje snese od 7 do 10 krupnih prljavo belih jaja, na kojima zenka sedi od 27-29 dana. Mladi kada se izlegu iz jaja, odmah sede uz svoje roditelje ostaju do 50 do 60 dana nakon toga se osamostaljuju. Divlja guska živi do 8 godina

 


 

Vuk - Canis lupus

 razred: Sisari ( Mammalia ), red: Zveri ( Carnivora ), porodica: Psi ( Canidae )

 

Daleki je predak svih vrsta pasa, te na prvi pogled i podseća na pse ovčare. Vuk ima snažno i vitko telo sa uskim prsima i usko postavljenim prednjim nogama. Lobanja je šira sa uzdignutim ušima i jakim vratom. Krzno varira zaisno o godišnjem dobu i terenu na kojem se kreće, od sive do sivožute i boje peska. Dostiže težinu do 50 kg, ženka je nešto manja. Vuk živi u čoporima čiji reon povezanih šuma i livada može da bude i do 400 kvadratnih kilometara. Radi ekonomskog i industrijskog razvoja i gustog naseljavanja, gotovo ga je nemoguće naći u razvijenim zemljama zapadne Evrope, te taj trend preti i našim krajevima. Vuk je grabljivica (predator) i potrebno mu je otprilike 5 kg mesa na dan. Radi lova, na dan može preći i 150 kilometara. Omiljeni plen su mu sve vrste srneće divljači, kao i lisice, zečevi, mali sisari, ali i domaće životinje kao što su koze, ovce, manja goveda i psi.

Vuk postaje polno zreo u drugoj godini života, iako se u čoporu koji je strogo hijerarhijski organizovan, pare samo po rangu najviši mužjak i ženka, tzv. Alfa mužjak i Alfa ženka. Period parenja je između decembra i marta. Vučica nosi 62-65 dana nakon čega koti 5-8 vučića. Vučići su u prvih 14 dana slepi i potpuno zavisni o mleku ženke koja ih doji 6-8 sedmica. Već u trećem mesecu života prate roditelje u lovu. Do leta ostaju uz roditelje nakon čega postaju samostalni. O njihovom odgoju se osim roditelja staraju i drugi vukovi iz čopora. U zimu se članovi porodice ponovo sakupljaju u čopor predvođen Alfa-ženkom.

 


 

Lisica-Vulpes vulpes

razred: Sisari ( Mammalia ), red: Zveri ( Carnivora ), porodica: Psi ( Canidae )   

    

Lisica živi u šumama u podzemnim brlozima, ali nije stidljiva te se viđa i blizu ljudskih naselja. Po lepom vremenu ostaje preko dana izvan jazbine, dok za lošeg vremena ili ako oseti opasnost lisica provodi dan u jazbini. Lisica je u pravilu životinja sumraka, koja predvečer polazi u portagu za hranom i aktivna je celu noć. Hrani se mesom životinja, od miša do laneta, od fazanskog pileta do odraslog tetreba. Lovi i jarebice, divlje patke, razne ptice, zečeve čak i ribe. Zimi kad su srne izemogle zbog manjka hrane, često se jače lisice obrušavaju i na odrasle primerke. Hrani se i otpacima koji ostaju iza ljudi, kao i strvinama uginulih životinja. U tom pogledu lisica jeste i korisna životinja jer nam svima godi njena uloga "komunalca". To je i razlog zbog čega nije potrebno niti biološki uputno potpuno uništavanje lisica u lovištima. Lisica živi pojedinačno.Lisica naraste u visinu 35-45 cm i u dužinu 100-140, od čega na rep otpada 40-50 cm. Težina joj se kreće od 6-10 kg.

U vreme parenja lisice se glasaju karakterisitčnim lavežom a mužjaci zavijanjem. Parenje se vrši u jazbini, retko izvan nje. Lisica je mudra životinja koja u vreme parenja dopušta da joj se svako približi. Nakon što je oplođena, ženka se povlači, a mužjaci traže novu ženku spremnu za parenje. Oplođena ženka postaje još opreznija nakon što je oplođena. Lisica nosi 50-52 dana, nako čega okoti 5-8 retko do 12 mladih. Mladi se okote slepi i progledaju nakon 12-14 dana. Sišu oko mesec dana dok im zubi ne očvrsnu, kad ih majka hrani živim plenom koji donosi u jazbinu. 

 


 

Divlja mačka - Felis silvestris

razred: Sisari ( Mammalia ), red: Zveri ( Carnivora ), porodica: Mačke ( Felidae )

 

Mačke su snažne i veoma spretne životinje. Imaju odlično razvijen sluh, vid i opip a slabije njuh. Za ovu porodicu su karakteristične kandže na prstima koje odlično koriste pri hvatanju plena i kretanju. Hodaju oprezno i gotovo nečujno a skaču u dužinu i do 15 puta od dužine svog tela. Isključivi su mesožderi. Mačke su noćne životinje.

Telo divlje mačke je dugo do 90 cm, rep do 45 cm a visinu dostižu do 45 cm. Može dostići težinu i do 10 kg. Dlaka im je gusta, sive boje sa karakterističnim crnim poprečnim prugama i uzdužnom tamnom prugom po leđima. Rep je valjkasto odlakan, sa 8 crnih prstenova i crnim završetkom. Hrani se mesom manjih životinja i ptica, te jajima. Živi u dupljama drveća.

Mačke se pare tokom februara i marta a ženka nakon 9 nedelja donosi na svet 2-4 slepih mladunaca. Nakon mesec dana mladi počinju da jedu meso koje im donosi majka. Osamostaljuju se sa 4-5 meseci a polno sazrevaju sa 9 meseci. 

Od pitomih mačaka je razlikujemo uvek po crnim usnicama i tabanima i vrlo dlakavom unutrašnjosti ušiju.


 

Jazavac - Meles meles

razred: Sisari ( Mammalia ), red: Zveri ( Carnivora ), porodica: Kune ( Mustelidae)

 

Jazavac uglavnom živi u odajama ispod zemlje koje sam kopa, a koje su hodnicima povezane sa površinom. Težak je do 25 kg, a dužina mu se kreće od 90-110 cm.Jazavac je pretežno noćna životinja, tako da ima slabo razvijen vid, nešto bolje ravijen sluh i odlično razvijeno čulo mirisa. Obično živi u skupinama od po nekoliko jedinki i na svojoj teritoriji ima više jazbina u kojima boravi.

Tipični jazavci kratkih su udova i zdepaste građe. Donja čeljust povezana je s gornjom putem transverzalnog kondilarnog nastavka čvrsto vezanog u dugu šupljinu lubanje, pa je dislokacija čeljusti nemoguća. Ovo svojstvo omogućuje jazavcu održavanje snažnog ugriza bez popuštanja, no smanjuje pokretljivost čeljusti. Ponašanje jazavaca razlikuje se od potporodice do potporodice, no sve vrste žive u podzemnoj jazbini. Neki su samotne životinje, putujući od jednog doma do drugog, dok ostali prave klanove. Veličina klanova varira, od dve do petnaest jedinki. Jazavci su razjarene životinje i štitit će sebe i svoju mladunčad po svaku cenu.

Prehrana euroazijskog jazavca sastoji se od glista, insekata i buba. Također se hrane manjim sisarima, vodozemcima, gmazovima, pticama, žitaricama, korenjem i voćem

 


 

Kuna belica - Martes foina

razred: Sisari ( Mammalia ), red: Zveri ( Carnivora ), porodica: Kune ( Mustelidae)

 

Kuna belica živi u skoro svim zemljama u kojima i kuna zlatica, a brojnija je u krškim predelima, nego u kontinentalnom delu. U visokim planinama preko leta boravi u najvišim predelima, a zimi se spušta u podnožje.

Vrlo se često nastanjuje u blizini ljudskih naselja. Voli osamljene seoske zgrade, hrpe granja i kamenja i slično. Penje se po drveću.Okretna je i srčana, vešto se penje i skače, dobro pliva i uspešno se provlači kroz najuže pukotine.

Hrani se malim kičmenjacima koji su ponekad i dvostruko veći od nje same, često se zadržava u blizini ljudskih naselja, pa će se nahraniti i domaćim životinjama, uglavnom pernatim i kunićima.

Kuna belica se pari u julu i avgustu, ima jedno leglo godišnje. Mlade nalazimo od aprila do maja. Ženka nosi 247- 280 dana, jer je i kod belice razvijena embriotenija. Koti 3 - 5, ponekad 7 mladih. Ženka ima 4 sise. Mladi ostaju 34 - 38 dana slepi, sišu 6 - 8 nedelja. Polno su zreli u dobi između 15 - 39 meseci. Životni vek belice je 10-12 godina.

 

 

vrh