početna                                                                                                                                                
 
                     moj kraj                                                            govor  

 

 
 

 

                                                       

                                    Фонолошки систем говора села Бошњаце                                                                                           Вокали

Говор села Бошњаце припада призренско-тимочком дијалекту и то  јужноморавском говорном типу.     

            Говор овог села  има пет основних вокала: а, е, и, о, у, затим   полугласник ь и р у

             вокалној функцији.

Под утицајем суседних сугласника, пре свега палаталних и лабијалних, долази до промене самогласника.У додиру са палаталним сугласницима отворенији смогласник мења се у затворенији који му одговара , а у додиру са лабијалним сугласницима долази до лабијализације вокала па тако нпр.а прелази у о или у, о прелази у у итд.

   -         Вокал  а  -

Вокал а може се јавити уместо других вокала, а може бити замењен и другим       вокалима: 

Вокал а уместо е налзимо у следећем примеру: трупимо трња .

Вокал а уместо у налазимо у примеру : тебив ни онај кучина, предемо тај кучина.

Вокал а уместо о налазимо у примерима:  гајде је свирија

                                                           -         Вокал  е  -

  Слична појава, употреба једног вокала уместо другог, присутна је и у вези са   вокалом е:

Вокал е јавља се уместо вокала и у следећим примерима: несмо имали, мене је све тој дошло, неје теја, стареје, лете се ради.Такође, вокал е уместо вокала и јавља се и у измењеном лику везника или: на пет купа ел на седам, ели гра ели чорбу.

Вокал е уместо а јавља се у следећим примерима: чершав, покледујемо.

    -         Вокал  о  -

Вокал о уместо вокала а употребљен је у следећим примерима: идемо по собори, поприку, помучно неје ни имало. У свим овим примерима дошло је до сужавања артикулације вокала  а под утицајем суседног лабијала.

Вокал о уместо вокала  е среће се у следећим примерима: носила сам на рамо, татко се је јавија из Немачко, више се промења.

Вокал о уместо вокала  у јавља се у следећим примерима: па сам решила да се одајем, ја сам се одала.

     -         Вокал  и  -

Вокал и  уместо вокала е употребљен је у следећим примерима: кицељче, стари деде, да се упознајимо.

Вокал  и  уместо а среће се у следећем примеру: свири гајде.

      -         Вокал  у  -

Вокал у уместо вокала о употребљен је у следећим примерима: ишколували, куде неку стару бабу.

Вокал у уместо вокала и употребљен је у следећем примеру: па смо зарађувале брашно, црапуљу угорували.

    -         Полугласник  -

Полугласник  /ә/ представља општу карактеристику говора призренско-тимочке зоне.У говору села Бошњаце јавља се полугласник реда а и то у следећим позицијама:

1)      У корену речи: дьн, сутрадьн, седам дьна итд.

2)      У падежним облицима и то само у номинативу заменица које су некада имале ь

на крају, а којима се додаје ј : -ь + ј: тьј мој брат, тьј газда  итд.

3)      У прилозима: кьд сам напунила седамнаес године, кьд ми све тој завршимо, тьд помучно неје ни имало.

4)      У енклитичком облику помоћног глагола јесам у облицима перфекта: дошла сьм, сьм погледала, ја сьм плакала итд.

Оно што треба нагласити у вези са полугласником у говору села Бошњаце је то да његова употреба није доследно спроведена, наиме налазимо паралелне примере са   ь и са а: тьј газда  и тај ги свири гајде, цео дьн плакала и  цел дан копала , кьд сам напунила седамнаес године и кад сам ја одрасла, дошла сьм до седамнаес године  и ја сам се одала итд. 

      -         Вокално  р  -

Поред пет  основних вокала и полугласника у говору села Бошњаце среће се и глас р у вокалној функцији и то:

а) у акцентованом слогу: прљаво, мртво, дрва, издржим, гра, прво, врбе итд.

б) у неакцентованом слогу: одржали, вршњик, трпело итд.  

     -         Судбина вокалног  л  -

            Вокално л је у говору села Бошњаце дало вокал у  нпр. кучина, јабуче, вунено итд.

      -  О заменама некадашњег вокала  јат -

           Некадашњи вокал јат дословно је замењен вокалом е: млеко, деца, лето итд.  

             Остали случајеви замене јата вокалом е:

1)      У облицима датива неких личних заменица: мене је све тој дошло.

2)      У одричним облицима презента глагола јесам: несам, неје, несмо итд.

3)      У компаративу придева типа стареј:  стареје.                        

 

                                          - Алтернације вокала у глаголским основама  -

Глаголи који у стандардном језику имају инфинитив на -авати, -ивати, -овати,          према  -у-  уз презентске основе имају -ув- у глаголском придеву радном: зарађувале, угорували, ишколували итд.

 

    -         Редукције вокала   -

1)      Синклопа, испуштање вокала унутар речи најчешће се јавља у вези са вокалима а, и  и о: скупљамо новац, скупимо оној брашно, кој колко има, донесе по мало орашчки, ми смо сиромашчки, ја сам забравила итд.

2)      Апокопа, непотпуна редукција, среће се у примерима: ел у неку каленицу, на пет ел на седам купа.

 

                                                -  Егзицтенција и судбина вокалски група  - 

           Када се говори о вокалским секвенацама, може се говорити о:

1)      о вокалским секвенцама у оквиру једне речи.

2)      о вокалима у суседству, са краја претходне и почетка наредне речи.

            Поред примарних вокалских група у овом говору јављају се и секундарне вокалске   групе и то:

1)      губљењем гласа х из интервокалног положаја: не наодимо ману.

 

                                         Консонанти

Глас  Ј 

Ј  на почетку речи:

Глас ј  најстабилнији је у позицији испред вокала задњег реда и а: јастук, јаја, јабуче, јавија се итд.

Испред  вокала е глас ј такође може бити стабилан: један, једно, једемо итд., а може доћи и до његовог потпуног губљења: ечам.

Ј унутар речи:

У интервокалној позицији глас ј се доста добро чува: које, теја, да се одајем, женија, стареје, рекаја, правија, двајес, онија  итд.Такође, глас ј се добро чува и у додиру  са консонантима: мајка, гајде.

 Ј  на крају речи:

У финалној позицији у речи глас ј је прилично стабилан: такој, оној, мој, онај, кој , туј итд.

Секундарно Ј

Јавља се у мушком роду једнине радног глаголског придева: бија, теја, женија, јавија, рекаја, дошеј, правија, имаја, прошеј, свирија итд. Разлог његовог настанка је стварање хијата након преласка -л > -а код глагола чија се основа завршава смогласником , а који се затвара уметањем гласа ј.Ова појава је фонетски оправдана код глагола са основом на и ( женија, јавија и сл.) али се она касније проширила и на остале галголе: (теја, имаја и др.)

 

Судбина гласа Х

1)      Глас х се губи у свим позицијама у речи: леб, неје теја, лебац, не наодимо ману, на њи  су лепу вечеру спремили итд.

2)      У неким речима глас х се супституише гласом к: њи је откранила, које треба за крану и др.

3)      Група хв прелази у в: наваћав се девојке итд.

 

 Глас В

Глас в  је у говору села Бошњаце прилично стабилан.У неким случајевима ипак   може   доћи до његовог потпуног губљења: Ста Петка.

 У трећем лицу мн. презента, поред других наставака јавља се и -ав < - ају: турав, дав, играв, имав итд.

 

Глас Ф

Са прихватањем назива за предмете савременог домаћинства глас ф улази у уобичајену употребу и у говору: носимо сирће у флашу.

  

Судбина финалног л

1.      У радном глаголском придеву у неким случајевима -л > - ја: бија, теја итд.

2.      Изван радног глаголског придева налазимо и следеће примере са финалним л: цел дан, пепел итд. У осталим случајевима -л > -о .

У унутрашњим слоговима прилике су следеће:

1) Облици придевских заменица на -лик- се углавном употребљавају у сажетом облику где л увек остаје неизмењено: онолко, толко и др.

2) Са неизмењеним л забележени су и следећи примери: по селски, кој колко има итд.

3) У неколико примера глас л јавља се уместо гласа н: млого сиромашни, млого немање, млого је било суша итд.

 

                  -  Јотовање и друга умекшавања сугласника  -

 

Резултати старог јотовања нарушени су у трпном глаголском придеву који се почео градити од наставка -ен: н, б, м, в + ен , пр. татко ни је бија заробен, свадба не ми је правена итд. 

Примере подновљеног јотовања налазимо и у говору овог села и то у примерима: трупимо трња. Испред форманата основе -а-, -ава-, -ева-, -и- налазимо умекшан коренски сугласник: т, д, л, н   нпр. па се наваћав онеј девојке.

 

     -         Дисимилација  -

 

Извесне промене у консонантским групама условљене су дисимилацијом.На тај  начин   група мн > мл: били смо млого сиромашни, млого суша, млого немање итд.

                           - Сугласници у сугласничким групама  -

  

1) Сугласничке групе на почетку речи:

 гл: гладна;

вр: вршњик, сас врбу;

мл: младос, млого, млеко, младе;

сл: сламу угорували;

ст: стареје, ставимо, стари људи, стари и млади;

шк: ни један разред школу немaмо;

2)      Сугласничке групе унутар речи:

             см: несм;.

             сн: масно, да одрасне;

             сл: масло, после, одрасле;

             ск: реске, гуске;

             сц: прасци;

             ст: сестра, јастук, пристала сам, осмог августа, пости;

             

             кд: Великден;

             кв: тиквеник, никакво, од какви има;

             кл: Покладе, покледујемо, пекли смо леб, колко;

             кн: викнемо;

            

            зн: да се упознајимо, да ме узне;

            зд: газде;

 

            шк: сиромашке, пешкир, кокошке;

            шњ: вршњик, Каравешњица;

            шл: дошла;

            шн: брашно, сиромаштина;

        

            тл: котличе;

            тк: да се откачм, Ста Петка, татко;

 

            гн: да ни помогнев;

            гл: погледала;

            гњ: огњиште;

 

            мн: у седамнаес године;

            мц: момци;

            мљ: земљану;

         

            нч: венчики, венчали;

            нц: прасенцки, венци, конци;

        

            дб: свадбе;

            дн: једну жену, за једнога, гладна, жедна, отиднемо;

        

            пљ: скупљали, конопље;

            љк: вешељке, седељке;

            зд: газде;

            вц: овце.

3)      Финалне сугласничке групе: 

Код финалних сугласничких група често долази до упрошћавања и то губљењем  финалног консонанта нпр. -ст > -с : седамнаес, шес, младос, двајес итд.Финална сугласничка група -ст егзистира у следећим примерима: пост.

 

                                                   Остале појаве у вези са сугласницима:

 

1)    Поред облика с, са,  у предлогу са > сас, односно, долази до редупликације гласа с:

сас њега, сас брашно, питу сас купус итд. 

2)    Алтернација  р|л

  Појава р > л среће се само у једном примеру: ел он је правија (свадбу) на туј другу.

3) Алтернација д|г      

       Ова појава, д  > г, среће се у два примера: весела сам саг, таг се па повише промења.

 

    -         Акценат  -

 

У говору села Бошњаце акценат је експираторан, без квалитативних и квантитативних опозиција. По природи је кратак и итезиван.

У неким случајевима уочава се повлачење акцента са отворене ултиме.

Акценат нкада није на затвореној ултими са непостојаним а: ечам, новац, здравац итд.   

 

                                                                      Београд, јун 2006.

 

                                                                Напомене о раду

Рад под називом Фонолошки систем говора села Бошњаце код Лeсковца настао је помним проучавањем звучног записа са терена, а за потребе семинарског рада из дијалектологије, предмета који слушам на студијама српског језика и књижевности у Београду. Теренски рад обављен је у априлу 2006. а информатор је била једна дивна бака, Дивна Нишкић која ми је уз своје изузетно приповедачко умеће причала о свом детињству, удаји , обичајима и уопште животу на селу и све то на изворном језику који је био изузетна грађа за проучавање говора села Бошњаце. Овом приликом желела бих да јој се захвалим још једанпут на сарадњи и изузетном гостопримству које је, сматрам, одлика свих житеља овог села.

                                                                 аутор: Сашка Костић

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
© 2005. www.bosnjace.com. sva prava zadrzana