početna                                                                                                                                    
 
                       naslov                                                     crkva  Sveta petka  

 

 
 
 

                                         

 

 

  Архијерејско Намесништво Јабланичко, Епархије Нишке
  Бошњаце, седиште Архијерејског намесништва ( 7 парохија )


                            Архијерејски намесник и старешина храма у Бошњацу

                                         протонамесник Далибор Стефановић

      

           Данашње Бошњаце има цркву за коју њен летописац држи да је подигнута још у XIV веку. Драгутин Ђорђевић, међутим, сматра да та црква, с обзиром на њену архитектуру и димензије, може потицати из XVI века. Ђорђевић такође сматра да је Бошњачка црква заједно са околним становништвом страдала у време другог аустроугарско-турског рата, када је под Арсенијем IV Сакабентом избегао и други контигент Срба који је био компромитован учешћем у том рату, а Арнаути почели да наваљују у жупне крајеве Јабланице и Пусте Реке и да потискују заостало становништво. Почетком прошлог века цркву у Бошњацу обновио је вођа јабланичких устаника у првом српском устанку, Карађорђев бимбаšа Цветко Врановачки; али она ни у то време није остала поштеђена, већ је спаљена, којом приликом је изгорео и њен иконостас. Обновљена још једанпут после 11 година, она је опет настрадала 1841. године, када је у околини Лесковца буктала позната нишко-лесковачка буна под Станком Бојаджијом из Власотинца и другима. Д. Ђорђевић пише да је Бошњачка црква и после ове буне убрзо опорављена и почела да служи. Том приликом њен западни трем претворен је у паперту ( припрату ), а са јужне стране додат нови трем.

          Као што је већ поменуто, Бошњачка црква је минијатурних димензија ( дугачка 20 корака, а са тремом широка 14 корака ), а уз то још преко 1 м укопана у земљу. У раније време била је покривена плочама. Она има полукружну апсиду, а источно од трема са

6 стубова и једну посебну просторију.

          Пролазећи нашим крајевима одмах по њиховом ослобођењу од Турака ( 1877/78. г. ), Мита Ракић је видео и Бошњаце. Он каже да ово село „има цркву св. Петку која је скоро грађена, скупо стала, али накарђена“.

           Цркву у Бошњацу опасује дебео и висок зид од непечених цигала, са три капије. Саградио га је још у турско време (1872/74.г.) тутор овог храма, лесковачки трговац Стојан Петковић зв. Аджибекташевић. Иначе, уз цркву су саграђена и три конака: први 1860. г., други 1879/81. г. и трећи 1897. године. У првом је била школа манастирског метода, а у другом је неко време начелство среза јабланичког имало своје канцеларије.

          Од црквених знаменитости Д. Ђорђевић помиње некакав антиминс који је био освећен од стране патријарха Арсенија IV, и некакво рукописно јеванђеље. Антиминс је узео епископ Димитрије приликом канонске визитације 1887. г., а Милош Милојевић другом приликом јеванђеље. Не зна се ста је даље са тим предметима учињено. И једно и друго забележио је црквени летописац Т. Поповић, који је по црквеним и богослужбеним књигама оставио и друге белешке „значајне за историју не само цркве него и околине“.

         Д. М. Ђорђевић, из чијег чланка потичу и предњи подаци о Бошњачкој цркви, тврди да сви свештеници при овом храму у раније време припадају „фамилији Поповића из Турековца“. Он о њима, помињући их, поред осталога, пише: „Сви ови споменути и неспоменути свештеници држали су простране сливове Јабланице и Пусте Реке, а неко време држали и слив Ветернице. Велика удаљеност насеља, густо пошумљени крајеви, опасност од Арнаута, биле су сметње у вршењу службе и пастирствовања ових мученика. Због тога су они морали да држе добре коње, добро оружје, да имају на путу добре и верне парохијане и склоништа. Часно, поштено и достојанствено, сви свештеници из рода Поповића су извршили свој задатак. Један дугачак ланац свештеника из рода Поповића протезао се скоро два века кроз мучну историју народа овог краја и ове цркве. Са оваквим свештенством црква бошњачка је дала свој пуни допринос ствари цркве уопште и ствари нације, одиграла значајну улогу у покрету за ослобођење од Турака и сачувала успомену на она бурна времена“.

          Најзначајније реновирање саме цркве урађено је 2006 год. за време службе протојереја Благоја Благојевића. По специјалном пројекту завршено је својеврсно "конзервирање" цркве.Замењени су оштећени делови зидова, дрвена оронула грађа крова и стубова као и сам кров. Спољашња фасада потпуно обновљена и замењена савременим материјалима. Постављени бетонски стубови ојачања. Сама унутрашњост цркве није обнављана, зидови и иконостас су остали аутентични.Црква је задржала ранији оргинални изглед и аутентичност што је и био циљ пројекта. Реновирану цркву је на дан цркве 08.август, 2006, посетио и одржао архијерејску литургију епископ нишки ( садашњи патријарх ) гоподин Иринеј. ... фото

          По доласку (2007) оца Дејана Димитријевића, који у међувремену постаје архијерејски намесник јабланички, наставило се са уређењем храма и црквеног дворишта. Реновиран део ентеријера цркве на улазу са урађеним подом од гранитних плоча, застакљен трем цркве, стари конак генерално преуређен, прилазни пут асфалтиран (400 м), асфалтиран плато (150 м2), елетрификација дворишта и објеката. Реновиран и обновљен иконостас, изграђен порушен црквени зид у дужини од 100 м. Започета и 2/3 завршена нова зграда парохијског дома са конаком и салом који може да прими 200 званица. Свечано отварање парохијског дома уприличено августа, 2010 год.

          Јереј Далибор Стефановић постаје парох Бошњачке парохије 2014. Овим именовањем постаје и старешина храма у Бошњацу као и намесник јабланичког намесништва. Интезивно ради на уређењу стамбеног дела парохијског дома, који и бива завршен а затим и освећен од стране епископа нишког господина Јована 08. августа, 2014. ... фото

          

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
© 2005. www.bosnjace.com. sva prava zadrzana